Noćas

Sa drveća koje je sumrak zasadio u našim požarnim odajama
otkačićemo polako staklene golubove, lišće koje na vjeki vjekov
šušti rašće nam na ramenima i rukama, i vetra neće biti,
već močvara senki u kojoj davljenici nameću krunu od krljušti
a život je čamac na obali, napušten od vesla.
Glas će doći od plamena k nama da umrlja krvlju svoje srebro,
da javlja, na povratku iz požara: Ja - ne, već samo oni znaju čas!
A onda će krenuti iz pustinje da isprazne pesak u tvojoj blizini,
i planine da budu u blizini, da ostanemo u Dolini Tuge -
i ti ćeš katkad otkačiti polako staklene golubove, jedan po jedan,
a kad prsnu u vazduhu, razgovaraćeš nesvesno s nama.

Paul Celan
(Paul Celan)
Iz: Prepiska i rumunske pesme, KOV, Vršac, 1994

Prevod: Petru Krdu

Novogodišnja noć

U novogodišnjoj noći, doba bez časova,
poslao si mi mlad mrtvački sanduk da ti voljenu pozove,
pošle su iz ogledala k njoj i zapaljene suze
na svećnjaku zavejan gorčinom, izrastao iz slepoočnice.
Ugašen prsten u čaši popeo se na prozor,
da nju vidi kako dolazi kroz mećavu usnulom kosom;
otišle su raspletene ruke da je dočekaju na kapiji,
a gore u odajama došli su pesnici da igraju valcer.
No ona je prešla preko praga prkoseći kapku,
da vidi na svojim treznim grudima, bez sna, živo biće kako drema...
Jedna kocka je pala među kamene pločice s očima boje kajsije,
a toranj drevne tvrđave krenuo je sa senkom

Paul Celan
(Paul Celan)

Iz: Prepiska i rumunske pesme, KOV, Vršac, 1994

Prevod: Petru Krdu