Dijalog

Na obali crnog

mora

razgovarao sam s ruskim pesnikom

o poeziji o Gogolju

Šekspiru

Staljinu o strahu

vetar je raznosio s usana 

naša reči

zalazilo je sunce

poplavilo je crveno

krvlju

vodu vazduh zemlju

Šekspir je more 

nosio na svojoj grbači

brodove natovarene zrnom

govorili smo o krizi

lirike romana drame

Šekspir je oplođivao Evropu

sahranjivao mrtve

vodio ratove

Smejao se od uha do uha 

pitao glasom "sirotog Toma"

za ukus pojedenog govneta

salate od lovorova lista

dobrodušno se natresao

Držao nas na dlanu

ostavljao na pesku

i počeo da ulazi u more

s otvorenim žilama

Tadeuš Ruževič

(Tadeusz Różewicz)

Iz Traumatska priča, Narodna knjiga, Beograd: Prosveta, 1987

Izbor i prevod: Petar Vujičić

*

Desiće mi se nešto loše?

Neće mi se desiti ništa
preživeću sve ovo

koliko puta savremeni čovek
može da izgubi dostojanstvo

I tako 
odmah čim se završi
ova istorija s mali i 
prihvatiću se posla
šta? jeste
još jednom ću se prihvatiti posla
jeste! učiću kineski
da li vredi 
svakako

veliki rodoljub
pesnik Lu-ju
živeo je u razdoblju
1125-1210
kad su Mongoli osvajali
Kinu
napiso je 
9300 pesama

u to vreme u Kini su se
pesme pisale
odozgo nadole
i od desne strane na levu
bez pravopisnik znakova

Sećanje na san iz 1963. godine

Sanjao sam 
Lava Tolstoja

ležao je u krevetu
ogroman kao sunce
u grivi
raščupane kose

lav

video sam njegovu 
glavu
lice od zlatnog talasastog lima
niz koje se slivala
neprekidna svetlost

odjednom se ugasio
pocrneo
a koža njegovih ruku i lica
bila je hrapava
ispucana
kao hrastova kora

upitah ga
"šta treba činiti"

"ništa"
reče

kroz sve crte 
pukotine 
zaplovi prema meni svetlost

poče se rasplamsavati
ogromni zračni osmeh 

Tadeuš Ruževič

(Tadeusz Różewicz)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić