Dijalog

Na obali crnog

mora

razgovarao sam s ruskim pesnikom

o poeziji o Gogolju

Šekspiru

Staljinu o strahu

vetar je raznosio s usana 

naša reči

zalazilo je sunce

poplavilo je crveno

krvlju

vodu vazduh zemlju

Šekspir je more 

nosio na svojoj grbači

brodove natovarene zrnom

govorili smo o krizi

lirike romana drame

Šekspir je oplođivao Evropu

sahranjivao mrtve

vodio ratove

Smejao se od uha do uha 

pitao glasom "sirotog Toma"

za ukus pojedenog govneta

salate od lovorova lista

dobrodušno se natresao

Držao nas na dlanu

ostavljao na pesku

i počeo da ulazi u more

s otvorenim žilama

Tadeuš Ruževič

(Tadeusz Różewicz)

Iz Traumatska priča, Narodna knjiga, Beograd: Prosveta, 1987

Izbor i prevod: Petar Vujičić