Sunce

Jedno staro sunce razmišlja

na mom dlanu: sedi.

Licemerna je to zvezda;

nameće mi svoje zakone.

Glavu mi odsekoše,

i iz nje izađe sunce:

reklo bi se zver

koja smrt najavljuje.

Grudi mi pocepaše

i sunce dotrča

da živi od pljačke

i da moje biće potkrada.

Sunce, ma gde pošlo,

moj prezir će te pratiti.

A sunce zeva, zeva,

i moj skelet prži.

ALEN BOSKE (Alain Bosquet)

Iz Ja nisam pesnik slatkih voda

Zbirka: Prvi i drugi zavet

Iz Zapisano na margini

Jackstraws

Moja senka i tvoja senka na zidu

Zatečene s rukama u vazduhu

Kao da prikazuju uzbunu,

Sada kada čak i šapat, dah samo

Može da uznemiri preostale slamke

Koje odolevaju na stolu

U žutom krugu svetlosti lampe,

Ovih nekoliko krovnih greda i stubova

Nečega što je moglo biti raskošna palata.

Princ gricka svoje dugačke nokte.

Princeza spušta zelene kapke.

Oboje puno puše,

Nikada ne ležu pre zore.

Čarls Simić (Charles Simic)

Iz: Kasni poziv - izabrane pesme

Otkrovenje, Beograd, 2001.

Izbor i prevod: Marija Knežević

Hotel

Probudite me molim u pet i trideset

Odlazim ranim vozom

Prozor je odškrinut soba pregrejana

treba zatvoriti kalorifer ali nema ključa

Pre no što sam stigao do sobe sećam se skretao sam tri puta

stara žena u spavaćici davala mi je znak prstom

Jeste li nekad bili u Čorštinu

Podsećate me na nekog koga sam tamo upoznala

i koga odavno nema

Nema ključa za staričine reči

Nema ključa od kalorifera

U mraku vidim anonimne oči

Možda su to moje oči sigurno su moje

Prevrćem se na desnu stranu

Prevrćem se na levu stranu

Prevrćem se na treću stranu

Adam Važik 

(Adam Wažyk)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić

Notes

Našao sam u starom notesu

Telefonske brojeve

Umrlih prijatelja,

Adrese spaljenih kuća.

Okrećem brojeve. Čekam.

Telefon zvoni.

Neko podiže slušalicu.

Tišina. Čujem disanje

Ili možda šapat vatre

Antoni Šlonimski 

(Antoni Słonimski)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić

Visoko drveće

Zar ima nečeg lepšeg od visokog drveća
Na koje zapad sipa bakar užareni,
Nad vodom što se, plaha, preliva i peni,
I granjem zasvođena biva dublja, veća. 

Vonj vode, u senci zelen, na suncu mrk, ko vino,
Još jedva zatreperi u bezvazdušju snenom
Kad skakavci, na žezi avgustovskoj, leno
Makazama srebrnim seckaju tišinu

Što polako postaje sve dublja i veća
Dok sumrak vite krošnje u tamu ovija,
Iz koje oslobođena duša se probija...
Zar ima nečeg lepšeg od visokog drveća!

Leopold Staf 

(Leopold Staff)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić

Sinovi rata

… Rat je u nama
Sa tom vatrom koja nas opseda
Sa tim blescima uspomenama koje ujedaju
Tim kricima tim rečima
Kroz naše stisnute zube
I svim tim gnjevom što plamti
Rat je nama
Pošto smrt
Kao skriveno blago
Počiva čeka ćuti i truli
O psi lizači krvi
Psi od vatre
Svakodnevna umiranja
Lajte
Uvek iste trube
Koje skrnave vetar
I tresu praporce u našim grudima magaraca
Riču
Za poslednju zakletvu
Za poslednji bol.

Filip Supo

(Philippe Soupault)

Iz: Aladinova čarobna lampa - Francuski nadrealisti u prevodima jugoslovenskih previdruga, BIGZ, Beograd, 1989

Preveo: Marko Ristić

Na kraju sveta

Kad zapaljeni ugalj pobegne na dno rudnika kao lav uplašen
ptice belog vina
vuku se kao poštanske marke na pismima vraćenim adresatu
i drhtava stepeništa
glupa kao kobasice u kupusu koji je već pojeden
čekaju da svane
da jabuke sazru
da bi pozvale fijakerskog konja
koji se igra skrivalice sa svojim fijakerom
uništenim
pre no što palci na nogama kućepazitelja ne psotanu
željezničke šine

Benžamen Pere

(Benjamin Péret)

Iz: Aladinova čarobna lampa - Francuski nadrealisti u prevodima jugoslovenskih previdruga, BIGZ, Beograd, 1989

Preveo: Radovan Ivšić

Noćas

Sa drveća koje je sumrak zasadio u našim požarnim odajama
otkačićemo polako staklene golubove, lišće koje na vjeki vjekov
šušti rašće nam na ramenima i rukama, i vetra neće biti,
već močvara senki u kojoj davljenici nameću krunu od krljušti
a život je čamac na obali, napušten od vesla.
Glas će doći od plamena k nama da umrlja krvlju svoje srebro,
da javlja, na povratku iz požara: Ja - ne, već samo oni znaju čas!
A onda će krenuti iz pustinje da isprazne pesak u tvojoj blizini,
i planine da budu u blizini, da ostanemo u Dolini Tuge -
i ti ćeš katkad otkačiti polako staklene golubove, jedan po jedan,
a kad prsnu u vazduhu, razgovaraćeš nesvesno s nama.

Paul Celan
(Paul Celan)
Iz: Prepiska i rumunske pesme, KOV, Vršac, 1994

Prevod: Petru Krdu

Novogodišnja noć

U novogodišnjoj noći, doba bez časova,
poslao si mi mlad mrtvački sanduk da ti voljenu pozove,
pošle su iz ogledala k njoj i zapaljene suze
na svećnjaku zavejan gorčinom, izrastao iz slepoočnice.
Ugašen prsten u čaši popeo se na prozor,
da nju vidi kako dolazi kroz mećavu usnulom kosom;
otišle su raspletene ruke da je dočekaju na kapiji,
a gore u odajama došli su pesnici da igraju valcer.
No ona je prešla preko praga prkoseći kapku,
da vidi na svojim treznim grudima, bez sna, živo biće kako drema...
Jedna kocka je pala među kamene pločice s očima boje kajsije,
a toranj drevne tvrđave krenuo je sa senkom

Paul Celan
(Paul Celan)

Iz: Prepiska i rumunske pesme, KOV, Vršac, 1994

Prevod: Petru Krdu

Proleće

Sedim u bašti. 
Sve je staro večito. 
Sunce, drveće, cveće. 
Samo ja sam mlad
Kao vlastiti unuk, 
Kao mnogo unukâ, 
Jer ih ima gomila. 
Smeju mi se, 
Ja takođe. 

Leopold Staf 

(Leopold Staff)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić