Visoko drveće

Zar ima nečeg lepšeg od visokog drveća
Na koje zapad sipa bakar užareni,
Nad vodom što se, plaha, preliva i peni,
I granjem zasvođena biva dublja, veća. 

Vonj vode, u senci zelen, na suncu mrk, ko vino,
Još jedva zatreperi u bezvazdušju snenom
Kad skakavci, na žezi avgustovskoj, leno
Makazama srebrnim seckaju tišinu

Što polako postaje sve dublja i veća
Dok sumrak vite krošnje u tamu ovija,
Iz koje oslobođena duša se probija...
Zar ima nečeg lepšeg od visokog drveća!

Leopold Staf 

(Leopold Staff)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić