Hotel

Probudite me molim u pet i trideset

Odlazim ranim vozom

Prozor je odškrinut soba pregrejana

treba zatvoriti kalorifer ali nema ključa

Pre no što sam stigao do sobe sećam se skretao sam tri puta

stara žena u spavaćici davala mi je znak prstom

Jeste li nekad bili u Čorštinu

Podsećate me na nekog koga sam tamo upoznala

i koga odavno nema

Nema ključa za staričine reči

Nema ključa od kalorifera

U mraku vidim anonimne oči

Možda su to moje oči sigurno su moje

Prevrćem se na desnu stranu

Prevrćem se na levu stranu

Prevrćem se na treću stranu

Adam Važik 

(Adam Wažyk)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić