Arbeitsame
(trudoljubivi)

Ništa 
obnovićemo

I obnovili su

Jon po jon su sintetizovali atmosferu epote
iskristalisali božićni sneg predratne godine

usadili stakleno oko
madoni

Trudoljubivi
ne znaju za tragediju

oblikuju ciglu
od pepela sugrađana

***

Smrt u selu
je očiglednija
i otvorenija

Svi znaju 
u kkavu su ga zemlju zarili
kakvu je zemlju ostavio

Žena 
kopajući krompir
reže lopatom lice pokojnog muža

***

Duvaš u kosu svoga deteta 
Čitaš nazive rečnih parobroda
Pomažeš pčpeli da se oslobodi iz slatka

Kakvim izdajstvom si sve to kupio?

***

Zdravo dečače 
sa brazgotinom
preko čitavog obraza
koju je ostavio nabor na jastuku

Zdravo

Neka ti se nikad ne prisni
zavijanje bombe

***

I ispijen je dan

U liniji žutog zalaska
listajući čaja-vrane

Noć

Ležim na leđima
i gledam u tavanicu
sa ušima punim suza

Nesanica

Služam
bilo jastuka

Vidim 
ogledala
bezvučni eho

Milim 
o ribama
preistorijskog okeana

sa idejom čoveka
u trbuhu

***

Pogledao sam kod sebe noću prozor

I video 
da me tamo nema

I shvatio 
da mene može da ne bude

***

I tako nisam dojeo
zlatasu veknu dana

Pogledam na sat
pola sedamdeset

treba da se spava
da se gasi svetlo
u očima

Ruke se mogu podići
da se kapitulira

da se uzleti

***

Sredina života

misli u zenitu

Sve ispada čitko i jednoznačno
kao u operacionoj sali
sa rasvetom bez senki

Deadaptacija

Više ne pamtim nazive zvezda
To mi neće biti potrebno

Više ne pamtim nazive zemalja
To mi neće biti potrebno

Više ne pamtim nazive gradova

To
mi 
neće biti potrebno

Trudim se da pamtim tvoje lice
cenu hleba
i broj svoga stana

***

Evo i lice se priviklo na brijanje

Ali vreme je da se umire

***

zašto grliti
ako ne ugušiti

zašto ljubiti
ako ne pojesti

zašto uzimati
ako ne poneti zauvek
sa sobom 
tamo 
u rajski vrt

***

Eto i postigao si ono 
što si hteo

postao si gospodar
vremena i sebe

seo za sto
tamo gde je sedeo otac

Ali nema sveta odraskih - 
postoji svet mrtvih

***

Svucite mi povez viđenog
Raskujte s ruku okove učinjenog

O to je prvo jezero
što odražava prvi oblak

Vladimir Burič

(Владимир Бурич)

Iz: Izabrani stihovi, Naš glas: Smederevska jesen, 1992

Prevela: Vera Horvat