Bijant iz Prijene

U Prijeni je živeo Bijant, Tautemanov sin,

o kome se govorilo više no o drugima. 

Heraklit

Neko je iz zelenog duba cedio zlatni med
Neko je zmijsku kožu sušio na kamenju, 

Neko je štucao u zoru. U prirodnom redu
Beše Bijant o čemu, gde treba, govori Heraklit. 

Ovo ja, Bijant, zborim. Išao sam po zemlji
koju su nosile kornjače. Ponegde, kako čujem, 

O meni se govorilo više no o drugima, 
Ne znam zašto. Pio sam iz reke vremena, 

Vozio ovas ili sam dizao jedra, 
Dim je išao iz dimnjaka, pas je lajao u noći. 

Potom su naišli Goti, sa zurlom i drozdom
Potom je odsečen jezik il odrubljena glava

I srce izvađeno. Stali su časovnici. 
Još se o meni pričalo. U redu prirode

Bio je Bijant što, gde treba, biće prećutano
A potom su kornjače opet krenule s mesta, 

Odnoseći na leđima zeleni štit Zemlje. 

Jaroslav Marek Rimkjevič

(Jarosław Marek Rymkiewicz)

Iz Savremena poljska poezija, BIGZ, 1985

Prevod: Petar Vujičić